U martu 2015. Saudijska Arabija je, uz podršku zemalja NATO-a Sjedinjenih Država, Francuske i Velike Britanije, napala susednu zemlju Jemen. Jemen je otprilike jedan i po put veći od Nemačke i ima oko 25 miliona stanovnika. Severni Jemen je pristupio Ujedinjenim nacijama 1947. godine, a 1990. ujedinio se sa Južnim Jemenom u Republiku Jemen. Ovu siromašnu zemlju su još početkom 21. veka strane sile bombardovale u više navrata. Na severnoj strani graniči se sa Saudijskom Arabijom, na istočnoj sa Arabijskim morem, a na zapadnoj sa Crvenim morem.
Jugozapadna obala Jemena, svega 27 kilometara širok moreuz Bab el Mandeb koji Arabijsko poluostrvo deli od Afrike, strateški je veoma važna. Jer tuda prolaze naftni tankeri i svakodnevno prevoze skoro četiri miliona barela sirove nafte iz Persijskog zaliva kroz Suecki kanal preko Sredozemnog mora u Evropu. I Kinezi su prepoznali strateški važan položaj Bab el Mandeba i zato su 2016. godine na njegovoj obali u maloj afričkoj državi Džibutiju sagradili prvu vojnu bazu izvan svoje zemlje. I Nemačka, Francuska i SAD u Džibutiju imaju stalne vojne baze, odakle mogu da posmatraju Bab el Mandeb i naftne tankere.
Američki napadi dronovima na Jemen 2009. godine
Američki admiral Vilijam Makrejven, komandant Združene komande za specijalne operacije oružanih snaga SAD (JSOC), naložio je 17. decembra 2009. godine napad na malo jemensko selo El Madžalah. Makrejven i njegov štab posmatrali su iz komandnog centra u Pentagonu satelitski prenos napada. „Bića veličine mrava kretala su se po ekranu sve dok ih nije spržila iznenadna vatra“, izveštava američki novinar Džeremi Skejhil koji je istraživao ovaj napad. „Prenose kao što je taj, ljudi iz JSOC-a nazivaju kil-TV (Kill-TV)“.
Napad američke imperije na Jemen dogodio se u tajnosti i bez mandata Saveta bezbednosti UN, te je stoga bio protivzakonit. Američka komanda za specijalne operacije JSOC svoje akcije izvodi u tajnosti i vodi „prljave ratove“, kako ih sasvim tačno naziva novinar Skejhil. Vojnici koji rade za JSOC potpuno su ubeđeni u to da nasilje može da se iskoreni nasiljem i da teroristi moraju da budu ubijeni. Nakon terorističkih napada 11. septembra 2001. akcije koje sprovodi JSOC mnogo su učestalije. Oficiri JSOC-a preziru Ujedinjene nacije, Povelju UN smatraju bezvrednom, a Generalnu skupštinu i Savet bezbednosti bezveznom skupinom brbljivaca koji mnogo pričaju, a ništa ne preduzimaju.
„Ubeđen sam u ispravnost ciljanih ubistava, pod uslovom da je reč o ljudima koji nisu od velikog značaja za dalju istragu“, objasnio je američki stručnjak za borbu protiv terorizma Malkom Nens. „A ako su suviše jaki da bismo mogli da ih porazimo na bojištu, moramo da im pošaljemo jednu helfajer (Hellfire, paklena vatra).“ Helfajer su rakete vazduh–zemlja na lasersko navođenje, pravi ih moćan proizvođač oružja Lokid Martin, a ispaljuje bespilotna letelica (dron) tipa „Predator“ ili borbeni helikopter „apač“. „Takvi hirurški zahvati bili su veoma uspešni“, rekao je Nens, koji se pritom oslanja na iskustvo u mnoštvu obavljenih napada dronovima. „Jednostavno smo uleteli – da budem iskren, poput Izraelaca – i pomoću helfajera ili bespilotne letelice digli smo u vazduh vozilo u kojem se nalazila tražena osoba. Potom smo doleteli, pokupili telo preminulog, potvrdili smrt… i ponovo odleteli. Baš onako kako smo to i želeli da uradimo.“
Amerikanci oduševljeni ratovanjem dronovima smatraju da bi sve teroriste trebalo ubiti raketama helfajer kako bi se povećala bezbednost u SAD. Potpuno su zanemarili Povelju UN i zabranu agresije koju ona propisuje. Smatram da Nens i njegove kolege greše i da o svom konceptu nisu promislili do kraja. Šta će se dogoditi kada i Rusi, i Kinezi, i Evropljani osnuju svoje komande za specijalne jedinice poput JSOC-a i kada svuda u svetu budu koristili dronove kako bi raketama helfajer ubijali one koje smatraju neprijateljima? Bio bi to kraj Ujedinjenih nacija. Ako više niko ne poštuje međudržavnu zabranu nasilja, izbiće anarhija i haos. Napadi dronovima nikada nisu precizni. Uvek ima i nevinih među žrtvama, a to samo dalje potpiruje spiralu nasilja.
Filozof Fridrih Niče je sasvim ispravno naglasio da svako posmatranje, svaka spoznaja, svaki afekt otkriva samo jedno, određeno, ograničeno viđenje neke pojave, te je stoga veoma važno menjati uglove posmatranja. „Postoji samo gledanje uslovljeno određenim uglom posmatranja, samo spoznaja uslovljena određenim uglom posmatranja; i što većem broju afekata dopustimo da dođe do reči u vezi sa nekom pojavom, što više pesama, što više očiju, različitih očiju možemo da upotrebimo kako bismo osmotrili istu pojavu, potpunije će biti naše poimanje te pojave, naša objektivnost“, rekao je Niče dubokoumno. Ovaj uvid je, po mom mišljenju, suštinski važan za istraživanje mira, moramo se saživeti sa drugom grupom i izboriti se sa novim, drugačijim gledištima, i pritom moramo biti svesni da su i ta nova gledišta samo skup nekih misli, te stoga ni ona ni u kojem slučaju ne mogu predstavljati celinu.
I u slučaju ratovanja dronovima moramo da posmatramo okolnosti iz raznih uglova. Jer ljudima u Jemenu okolnosti su izgledale sasvim drugačije nego onima u Pentagonu, gde je izdato naređenje za napad. Kada su američke rakete 17. decembra pogodile El Madžalah, šeik Saleh bin Farid, vođa moćnog jemenskog plemena Aulak, primio je telefonski poziv. Ljudi iz njegovog plemena obavestili su ga o katastrofi koja se dogodila. Kiša raketa pljusnula je po siromašnim seoskim kućama, poginulo je mnogo ljudi, između ostalih žene i deca. Bin Farid je odmah upalio televizor. Jedan voditelj na kanalu Al Džazira pročitao je izjavu za štampu u kojoj je rečeno da su jemenski avioni izveli napad na Al Kaidin kamp za vojnu obuku i teroristima naneli težak poraz. Bin Farid je znao iz prve ruke da je ta izjava za štampu netačna i zato je odlučio da se u pratnji svojih ljudi džipovima odveze u El Madžalah da bi tamo na licu mesta video šta se dogodilo.
Bin Farid je bio potresen onim što je tamo video. „Nismo verovali svojim očima. Neko sa slabim srcem doživeo bi srčani udar. Svuda mrtve koze i ovce i između njih glave ubijenih ljudi. Njihovi leševi i leševi dece. Neki od njih nisu bili neposredno pogođeni, već su izgoreli u vatri“, ispričao je američkom novinaru Džeremiju Skejhilu. Po celom selu bili su raštrkani delovi leševa. „Nije bilo moguće reći jesu li to delovi tela ljudi ili životinja.“ Mnoge od žrtava bili su žene i deca. „Sve sama deca, starice, ovce, koze i krave.“ Nije to bio nikakav kamp za obuku terorista. „Samo jedna veoma siromašna seoska zajednica, među najsiromašnijim“ na celom jugu Jemena, rekao je Bin Farid.
Vođa plemena Bin Farid bio je i poslanik u Jemenskom parlamentu, pa je tu želeo da sazna kakav se to tajni rat vodi u Jemenu. „Većina mrtvih bili su žene, deca i stari ljudi“, ispričao je Mukbal, jedan od onih koji su preživeli napad. „Ako ubiju nedužnu decu i proglase ih Al Kaidom, i svi mi ostali smo Al Kaida“, rekao je Mukbal koji je uspeo da preživi. „Ako su deca teroristi, svi smo teroristi.“ Vođa plemena i njegovi ljudi istražili su mesto udara i pronašli delove raketa sa natpisom Made in the United States (proizvedeno u Americi). Posle toga bio je siguran da je reč o napadu Amerikanaca. I bio je u pravu.
Dronovi su tih dana pre napada i posle njega slali obaveštajne snimke Pentagonu. U ranim jutarnjim časovima 17. decembra 2009. jedna američka podmornica koja se nalazila ispred jemenske obale ispalila je rakete tipa tomahavk u pravcu sela El Madžalah. Te tomahavke proizvela je američka fabrika oružja Rejteon – cena im je do milion dolara po komadu – a domet preko 2.000 kilometara. Britanci i Amerikanci upotrebljavaju rakete tomahavk kao oružje za izvođenje prvog udara, a na njih je moguće montirati nuklearne bojeve glave ili bojeve glave sa standardnim eksplozivom. Prilikom napada na El Madžalah rakete tomahavk opremljene su većim brojem kasetnih bombi koje, nakon što eksplodiraju, rasprše otprilike dve stotine oštrih komada čelika u radijusu od sto trideset metara. „U suštini je reč o letećim kopnenim minama koje u potpunosti mogu da raskomadaju ljudsko telo“, kaže Džeremi Skejhil, jedan od retkih novinara koji su istraživali ovaj slučaj. Osim toga, bombe su bile opremljene zapaljivom municijom, koja je metu pretvarala u vatreni pakao u kojem su izgoreli deca, žene i stari.
Barak Obama 2009. godine dobija Nobelovu nagradu za mir
Kada je napad na El Madžalah obznanjen javnosti, jemenski predsednik Ali Abdulah Salih preuzeo je odgovornost i izjavio da je njegova vojska u protivterorističkoj misiji ubila trideset četvoro terorista. To je bila laž, u stvarnosti je američka raketa tipa tomahavk usmrtila žene i decu. Salih je 1978. godine došao na vlast u Jemenu i veoma je dobro poznavao spletkarenja i borbe za moć u svojoj zemlji jer je često i sam sudelovao u njima. Američki predsednik Barak Obama pozvao je Saliha posle napada kako bi mu „čestitao“, „zahvalio za saradnju i potvrdio svaku dalju podršku Amerike“.
Svega nedelju dana pre napada, 10. decembra 2009. godine, Obama je u Oslu dobio Nobelovu nagradu za mir. U svom govoru branio je američku imperiju i tvrdio da su američki ratovi „pravedni ratovi“. Smatram da je dodeljivanje Nobelove nagrade za mir Baraku Obami bilo velika greška, jer kada uzmemo u obzir rat dronovima, protivzakonit napad na Libiju i druge zločine, jasno je da tu nagradu nije zaslužio. Pod Obaminim vodstvom poginulo je više ljudi usled napada dronovima nego što je to bio slučaj za vreme Bušove vladavine, a pritom su obojica vladali po osam godina. Osim toga, Obama je u velikim razmerama pojačao državne sisteme nadzora. Stanovište da je Obamina vlada preokrenula politiku iz Bušove ere „u mnogo čemu je pogrešno“, objašnjava Džek Goldsmit, koji je za vreme Bušove administracije radio kao zamenik glavnog vladinog pravnog savetnika. „Nova vlada preuzela je većinu Bušovog političkog programa, nešto od toga čak je proširila, a samo deliće je potpuno ukinula. Obama je u suštini promenio samo pakovanje, način argumentacije, simbole i retoriku.“ Dakle, dok je 2003. godine napad na Irak pod Bušovim vodstvom bio očevidan, napadi na Siriju 2011. godine, puč u Ukrajini 2014. godine i bombardovanje Jemena 2009. godine pod Obaminom komandom odvijali su se u tajnosti.
Započinjanjem takozvanog „rata protiv terorizma“ 2001. godine, američka imperija je pojačala svoja ratna dejstva i sada pokušava da sahrani Povelju UN. „Sada se ceo svet pretvorio u bojište“, rekao je Donald Ramsfeld, američki ministar odbrane 2004. godine u jednom tajnom memorandumu i pritom je povećao ovlašćenja Združene komande za sprecijalne operacije (JSOC). Ramsfeld nimalo nije poštovao Povelju Ujedinjenih nacija, ali postoje Amerikanci koji na to gledaju sasvim drugačije. „Rat dronovima je najubitačnija teroristička kampanja sadašnjice“, naglasio je američki profesor lingvistike Noam Čomski. Smatram da je Čomski potpuno u pravu. Na Masačusetskom tehnološkom institutu u Bostonu sreo sam ovog izuzetnog jevrejskog naučnika čiji rad veoma cenim. Rat dronovima započeo je u oktobru 2001. godine, odmah nakon terorističkih napada 11. septembra 2001. Od tada su dronovi usmrtili oko 6.000 ljudi, a od toga više od 3.000 samo u Avganistanu. Sa stanovišta muslimana u Jemenu, Avganistanu i Pakistanu, napadi dronovima su činovi terorizma. Sa stanovišta američke imperije, oni služe odbrani od terorizma. To potvrđuje Ničeovu tezu da svako stanovište zavisi od ugla posmatranja.
Postoje i oni Amerikanci koji su upravljali tim dronovima i koje danas grize savest i kaju se zbog počinjenih dela. Brandon Brajant je skoro šest godina radio za američku vojsku kao „pilot“ dronova. Zatim je dao otkaz i kada je odlazio, dobio je svedočanstvo: 6.000 časova letenja, 1.626 neprijatelja ubijenih u borbi. „Kada sam video tu brojku, nije mi bilo dobro“, objasnio je Brajant. Od tada se ovaj mladi Amerikanac kao insajder i član mirovnog pokreta bori protiv rata dronovima i čak je i u Nemačkoj držao javna predavanja u kojima je naglašavao da u ratu dronovima i Nemačka igra veoma važnu ulogu. „Napadi dronovima su, sa stanovišta ljudskih i međunarodnog prava, i više nego problematični“, upozorava Albert Fuks, „mnogi od tih napada verovatno su ratni zločini“. Glavnu odgovornost za te ratne zločine snosi američka imperija. Ali i Nemačka posredno sudeluje u ratu dronovima: američka vazduhoplovna vojna baza Ramštajn i tamo smešten Centar za vazdušno-kosmičke operacije (Air and Space Operation Center – AOC) služe kao međustanice i povezuju pilotsku stanicu u Sjedinjenim Državama sa odredištem dronova, na primer u Pakistanu.
Napad na El Madžalah nije bio zaseban niti jedinstven događaj, već deo višegodišnje borbe sa Al Kaidom. Amerika je tokom prethodnih godina u više navrata bombardovala Jemen, a Pentagon je svaki od tih napada obrazložio kao „borbu protiv terorizma“. Budući da u medijima o tome skoro da nije ni izveštavano, to ni u Evropi ni u Americi nije izazvalo nikakvu veću pobunu. Kancelarija za istraživačko novinarstvo (Bureau of Investigative Journalism) procenjuje da je između 2002. i 2014. godine u Jemenu ubijeno oko petsto trideset ljudi u više od osamdeset napada dronovima. Još uvek nije poznat tačan broj žrtava.
Američki rat dronovima u Jemenu nije sprečio širenje radikalno militantnih muslimanskih grupa kao što je Al Kaida, naprotiv. Spirala nasilja okretala se sve brže. Razna plemena vodila su rat protiv vlade. Predsednik Salih, koji je podržavao američki teror dronovima, morao je posle trideset četiri godine vladanja da preda vlast svom zameniku Mansuru Hadiju. Međutim, ni Hadi nije uspeo da pomiri različite interese i zadovolji sve strane u zemlji. Izbio je rat između šiitskih pobunjenika poznatijih kao Huti i sunitskih boraca Al Kaide. Pobunjenici Huti osvojili su prestonicu Sanu i raspustili Skupštinu. Predsednik Hadi morao je da podnese ostavku 2015. godine, a kada su pobunjenici raspisali poternicu za njim, prebegao je u Saudijsku Arabiju.
Saudijska Arabija bombarduje Jemen u martu 2015. godine
Salman, novi kralj Saudijske Arabije i njegov sin, tridesetpetogodišnji ministar odbrane Mohamad bin Salman, napali su u okviru operacije Presudna oluja (Decisive Storm Operation) susednu državu Jemen. A pošto su taj napad logistički i politički podržale tri zemlje NATO-a – SAD, Francuska i Velika Britanija – i bez njih taj rat ne bi ni mogao da se odigra, i napad na Jemen moramo da definišemo kao napadački rat koji je podržao NATO. Saudijska Arabija nije imala mandat Saveta bezbednosti UN i zato je ovaj napad bio protivzakonit, baš kao i napad iračkog diktatora Sadama Huseina na Kuvajt 1990. godine. U ovoj vojnoj intervenciji sudelovale su i vojske Egipta, Bahreina, Katara, Kuvajta, Jordana, Maroka, Sudana i Ujedinjenih Arapskih Emirata.
„SAD su potvrdile svoje učešće u ovom neobičnom međunarodnom vojnom savezu“, izvestio je britanski Gardijan dan nakon što je započeo rat i pritom je onako usput pomenuo da za taj rat ne postoji mandat UN. Iran je oštro osudio napad Saudijske Arabije na Jemen. Teheranski ministar spoljnih poslova Mohamad Džavad Zarif zatražio je da obustave nasilje bez ikakvih odlaganja. „Spoljašnje vojne akcije protiv jemenskog teritorijalnog integriteta i njegovog naroda samo će izazvati još više krvoprolića i mrtvih“, objasnio je u jednom razgovoru na radio-stanici Al Alam. I Federika Mogerini, visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost, upozorila je na „teške posledice koje bi mogle da nastanu u regionu“.
Napadom na susednu zemlju, Saudijska Arabija je zapravo pokušala da podrži obezvlašćenog jemenskog predsednika Hadija i oslabi delove jemenske vojske i šiitske pripadnike pobunjeničke grupe Huti, koje podržava Iran. Saudijska Arabija sprovela je obuhvatnu pomorsku blokadu, što je u Jemenu, koji u velikoj meri zavisi od uvoza, brzo dovelo do nestašice namirnica i goriva. Prestale su da rade i pumpe za vodu čiji pogon obezbeđuje nafta, povećale su se razmere nemaštine i bolesti. Vojni savez na čelu sa Saudijskom Arabijom bombardovao je u Jemenu i civilne objekte kao što su bolnice, škole, univerziteti, aerodromi, džamije, vozila za prevoz životnih namirnica, fabrike, benzinske stanice, telefonske centrale i elektrane. Time je Saudijska Arabija sasvim nedvosmisleno prekršila humanitarno međunarodno pravo koje zabranjuje napade na civile i civilnu infrastrukturu. Amnesti internešenel zamerio je Saudijskoj Arabiji i „vojnom savezu čije su naoružavanje podržale Sjedinjene Države i Velika Britanija“ da krše međunarodno pravo time što u Jemenu bombarduju škole. I Crveni krst i humanitarne organizacije pri UN oštro su kritikovali napad Saudijske Arabije na Jemen. „Otkako je u martu eksplodiralo nasilje u Jemenu, ubijeno je više od 3.083 ljudi, 14.324 je ranjeno, a više od milion ljudi moralo je da napusti svoje domove“, glasio je bilans humanitarnih organizacija pri UN u julu 2015. godine posle tri meseca ratovanja.
Ruski predsednik Vladimir Putin je jasnim rečima na televizijskoj stanici Raša tudej osudio napad na Jemen. Rusija ne podržava napade na druge zemlje kada ne postoji mandat UN. „Nažalost, najnovija istorija je prepuna primera sprovođenja jednostranih vojnih akcija bez mandata UN čiji su kratkoročni politički ili oportunistički ciljevi izazvali katastrofalne posledice“, upozorio je Putin u februaru 2016. godine. „Svima su poznati ti primeri; reč je o Somaliji, Iraku, Libiji i Jemenu.“
U medijima na Zapadu rat u Jemenu retko je pominjan. Iz tog razloga većina ljudi u Evropi i Sjedinjenim Državama nije ni znala da je vojna koalicija predvođena Saudijskom Arabijom bombardovala susednu zemlju Jemen. Vrlo retko su se pojavljivali članci koji su se bavili ovom temom. „Zalivske države najsiromašniju zemlju arapskog sveta bombardovanjem vraćaju u praistoriju“, pisalo je u Zidojče cajtungu. Nemačka bi trebalo jasno da obznani svoje stanovište „obustavom bez ikakvih odlaganja svekolike isporuke oružja zalivskim državama i njihovim saveznicima“, glasio je zahtev istaknut u ovim novinama. „Skoro potpuna blokada Jemena, kako morska tako i vazdušna, uz neprekidno bombardovanje, prerasla je u prekršaj međunarodnog prava u vidu kolektivnog kažnjavanja stanovništva“, glasila je optužba u ovim novinama. „Međutim, svet ne podiže glas u znak pobune. U Jemenu se vodi zaboravljen rat.“
Budući da su masovni mediji skoro u potpunosti zanemarili rat u Jemenu, ljudi koji su želeli da saznaju nešto o dešavanjima u ovom protivzakonitom ratu morali su da pribegnu internetu i sami da istražuju. „Većina medija skoro uopšte nije izveštavala o nemilosrdnom vazdušnom i kopnenom ratu koji se vodio u Jemenu“, istakao je švajcarski novinar Urs P. Gaše na portalu Infošperber (Infosperber). „Tamo gde se vode ratovi, propagandna mašinerija radi punom parom. Većina medija, nažalost, dozvoljava da ih zloupotrebe, i to bez ikakvog preispitivanja. To se odnosi i na širenje neproverenih informacija i na potpirivanje emocija kako bi javnost pridobili za svoje ciljeve.“ Švajcarska televizija je u više navrata izveštavala kritično o Putinu i ruskim vazdušnim napadima na Siriju. Dok istovremeno kralj Salman i njegovi vazdušni napadi na Jemen, nisu nikako tematizovani. „O ratu koji Saudijska Arabija vodi u Jemenu i vazdušnim i kopnenim napadima u našim medijima može se naći u rubrici ’Između ostalog’. Američke medijske kampanje koje pokušavaju da oblikuju javno mnenje u vezi sa svim ratovima, poštedele su Saudijsku Arabiju, koja je blizak saveznik SAD“, sasvim je ispravno zaključio Gaše.
I Peter Maurer, švajcarski predsednik međunarodnog Crvenog krsta, sa kojim sam se susreo u nekoliko prilika i kojeg veoma cenim, putovao je u Jemen, a kada se vratio, objasnio je da su okolnosti u toj zemlji „katastrofalne“, ali da taj sukob medijski nije nimalo ispraćen. „U Jemenu su okolnosti posle pet meseci građanskog rata strašnije nego u Siriji posle pet godina“, upozorio je Maurer u avgustu 2015. godine.
Holandija je potom pred Savetom za ljudska prava pri Ujedinjenim nacijama pokušala da izdejstvuje nacrt za rezoluciju koja je predviđala obimnu međunarodnu istragu u vezi sa povredom ljudskih prava i vršenjem ratnih zločina u Jemenu. Međutim, pod pritiskom Saudijske Arabije, SAD i Velike Britanije, Holandija je odustala i povukla svoj zahtev za sprovođenje rezolucije.
Industrija oružja zarađuje u ratovima
Uzdrmani izveštajima sa interneta, pokrenuli su se mnogi građani Evrope. Oko 750.000 evropskih građana protestovalo je zato što su britanski, nemački i francuski proizvođači oružja Saudijskoj Arabiji izvezli oružje u vrednosti od nekoliko milijardi evra i u okviru peticije preko interneta zahtevali su da Saudijskoj Arabiji bude uveden embargo na uvoz oružja. U okviru rasprave koja je vođena u Evropskom parlamentu u februaru 2016. godine, poslanici su rekli da je od početka vazdušnih napada u martu, u Jemenu poginulo oko 6.000 ljudi, kao i da su mnogi od njih civili. Potom je Evropski parlament velikom većinom izglasao uvođenje embarga na izvoz oružja Saudijskoj Arabiji. Međutim, budući da države članice EU nemaju obavezu da sprovode u delo zahteve Evropskog parlamenta, one i dalje prodaju oružje sunitskoj kraljevskoj porodici u Rijadu.
Vilijam Hartung iz Centra za međunarodnu politiku u Vašingtonu, izneo je kritiku da američki proizvođači oružja kao što su Boing, Lokid Martin i Rejteon ubiraju ogromne zarade od rata u Jemenu. Američki koncerni koji se bave proizvodnjom oružja su, pod predsednicima Bušom i Obamom, Saudijskoj Arabiji prodali oružje u vrednosti od više milijardi dolara. To oružje upotrebljeno je i u ratu protiv Jemena. Rat u Jemenu je „tihi rat“ zato što u Evropi i Americi skoro niko ne izveštava o njemu, a u suštini je, „kada se sve sabere, jedan veliki ratni zločin“, glasila je jasna Hartungova kritika.
I Sandživ Beri, koji je u Amnesti internešenelu SAD zadužen za Bliski istok, na konferenciji održanoj u martu 2016. u Vašingtonu osudio je protivzakonit napadački rat koji Saudijci vode protiv Jemena. Rekao je da već dvanaest meseci bombarduju i civilne ciljeve u Jemenu, između ostalog bolnice, stambene zgrade i naselja, izbegličke kampove, čak i skladišta humanitarne organizacije Oksfam (Oxfam). „Činjenica je da bezobzirno i širokopovršinsko bombardovanje Jemena samo povećava uticaj ISIS-a i Al Kaide“, upozorio je Beri. Neprihvatljivo je to što Sjedinjene Države i Saudijska Arabija ne priznaju važeće međunarodne zakone. Amnesti internešenel smatra da ne postoji „nikakva pravna podloga“ na osnovu koje bi Amerikanci mogli da podržavaju ovaj rat koji Saudijska Arabija vodi protiv Jemena. Međutim, budući da američki mediji skoro u potpunosti zanemaruju rat u Jemenu, „mnogo ljudi uopšte i ne zna za taj rat“.
U trenutku kada je 2016. godine ova knjiga otišla u štampu, rat u Jemenu još uvek je trajao. Ratni cilj Saudijske Arabije – vraćanje Hadijeve vlade u Sanu, zasad još uvek nije ostvaren. Rijad smatra da su Huti iranske marionete koje i dalje vladaju prestonicom Sanom. Zeid el Husein, komesar za ljudska prava pri Ujedinjenim nacijama, osudio je napade koalicije koju predvodi Saudijska Arabija zato što su u više navrata ubijali decu i druge civile, ali Saudijska Arabija nije marila za to. Ako terorizam definišemo kao primenu nasilja izvan okvira rata zarad postizanja političkih ciljeva, možemo reći da terorizam u Jemenu bombardovanjem ni u kojem slučaju nije smanjen, već su se njegove razmere čak uvećale. „Usred haosa sve se više šire Al Kaida i Islamska država“, upozorio je Noje cirher cajtung. Vrlo je verovatno da će Jemen, baš kao i Libija, sada postati ono što se naziva „propala država“ (failed state), to jest država u kojoj više ne postoji centralna vlada i u kojoj mogu da bujaju razne terorističke frakcije.
Svako ko napad saudijskog kralja Salmana na Jemen iz marta 2015. uporedi sa napadom iračkog diktatora Huseina na Kuvajt u avgustu 1990, odmah će uvideti kako snažno mediji upravljaju našim emocijama, našim mišljenjem i našim preneražavanjem. Prilikom protivzakonitog rata protiv Kuvajta podigla se pobuna u celoj Evropi jer su mediji kojima upravlja NATO to želeli. Prilikom protivzakonitog rata protiv Jemena vladala je tišina jer su moćne članice NATO-a podržale Saudijce i pritom nisu želele nikakvo negativno izveštavanje u medijima.
