1945 – U Sjedinjenim Državama je 26. juna pedeset država osnovalo svetsku mirovnu organizaciju UN. Zabrana nasilja ustanovljena je u Povelji UN i pritom je naglašeno: „Svi članovi rešavaju svoje međunarodne sporove mirnim putem“.
1947 – U Sjedinjenim Državama osnovane su uticajne organizacije Savet za nacionalnu bezbednost (National Security Council – NSC) i Centralna obaveštajna agencija (Central Intelligence Agency – CIA). Obe ove organizacije su tokom godina koje su usledile ozbiljno umešane u planiranje i sprovođenje protivzakonitih ratova zarad obezbeđivanja prevlasti američke imperije i širenja njenog uticaja.
1949 – U Sjedinjenim Državama 4. aprila dvanaest država osniva odbrambeni savez, Organizaciju Severnoatlantskog sporazuma (North Atlantic Treaty Organisation – NATO). NATO je najveći i najbolje naoružan vojni savez koji je ikada postojao u svetu. Posle okončanja hladnog rata prestaje da bude odbrambeni savez i postaje napadački savez sa 28 članica.
1953 – U Iranu je 19. avgusta svrgnut demokratski izabran premijer Mohamed Mosadik u okviru protivzakonitog rata koji je planirala i izvela britanska tajna služba MI-6 u saradnji sa američkom tajnom službom CIA, sa ciljem da iransku naftu stave pod britansku i američku kontrolu. Savet bezbednosti UN nije zaštitio Iran.
1954 – U Gvatemali 27. juna američka tajna služba u protivzakonitom ratu svrgava demokratski izabranog predsednika Hakoba Arbenza. Poništavaju Arbenzovu agrarnu reformu. Savet bezbednosti UN nije zaštitio Gvatemalu.
1956 – Izrael, Francuska i Velika Britanija 29. oktobra napadaju egipatskog predsednika Nasera kako bi ga svrgnuli i preuzeli vlast nad Sueckim kanalom. Smena režima nije uspela. Umešane evropske članice NATO-a blokirale su vetom Savet bezbednosti UN.
1961 – SAD su 15. aprila, u okviru protivzakonite invazije u Zalivu svinja, pokušale da svrgnu predsednika Fidela Kastra. Savet bezbednosti UN blokiran je lažima i nije zaštitio Kubu, ali smena režima nije uspela. Godinu dana kasnije Sovjetski Savez postavlja nuklearne rakete na Kubi. Kao odgovor na to, SAD uspostavljaju pomorsku blokadu. Svet je na rubu nuklearnog rata.
1964 – Američki predsednik Lindon Džonson 4. avgusta obznanjuje da su Sjedinjene Države napadnute u Tonkinškom zalivu u Severnom Vijetnamu, što se kasnije ispostavilo kao laž. SAD započinju protivzakonit napadački rat protiv Vijetnama, i to bez mandata UN. U tom ratu poginulo je tri miliona Vijetnamaca i 58.000 američkih vojnika. Savet bezbednosti UN nije zaštitio Vijetnam.
1986 – Međunarodni sud Ujedinjenih nacija u Hagu 27. juna osuđuje tajni protivzakonit američki rat kontraša protiv Nikaragve, ali američka imperija ne priznaje presudu.
1986 – Amerika 14. aprila bez mandata UN započinje protivzakonit napadački rat bombardovanjem Libije. Savet bezbednosti UN osuđuje taj napad. Međutim, rezolucija nije pravosnažna jer su zemlje NATO-a Francuska, Velika Britanija i SAD sa stalnim mestom u Savetu bezbednosti, uložile veto.
1989 – Američki predsednik Džordž Buš stariji 20. decembra započinje protivzakonit napadački rat protiv Paname i svrgava Manuela Norijegu. Savet bezbednosti UN osuđuje taj napad, ali zemlje NATO-a Francuska, Velika Britanija i SAD ulažu svoj veto i time poništavaju rezoluciju. Savet bezbednosti UN nije zaštitio Panamu.
1990 – Irački diktator Sadam Husein 2. decembra bez mandata UN započinje protivzakonit napadački rat protiv susedne zemlje Kuvajta. Savet bezbednosti UN odmah jednoglasno osuđuje taj napad. Međunarodne vojne snage pod vodstvom SAD isteruju Iračane iz Kuvajta i proglašavaju ekonomski embargo nad Irakom. Savet bezbednosti UN uspešno je zaštitio Kuvajt.
1991 – Hrvatska i Slovenija 25. juna proglašavaju nezavisnost. Jugoslavija se raspada, NATO je bombarduje. Za vreme rata u Bosni, okupirana je Zaštićena zona UN Srebrnica i postaje jasno koliko su UN nemoćne. Rat se završava Dejtonskim sporazumom 21. novembra 1995. godine.
1998 – U Italiji, u Rimu, 17. jula sto pedeset država osniva zajedno Međunarodni krivični sud, čiji je zadatak istraživanje teških zločina agresije, ratnih zločina, genocida i zločina protiv čovečnosti i kažnjavanje počinilaca.
1999 – NATO 24. marta započinje bombardovanje Srbije, a posledica toga je otcepljenje pokrajine Kosovo od Srbije. U tom protivzakonitom napadu bez mandata UN pod vodstvom Amerike sudeluju razne članice NATO-a, između ostalih i Nemačka, koja prvi put od Drugog svetskog rata ponovo učestvuje u napadačkom ratu. Savet bezbednosti UN nije zaštitio Srbiju. NATO prestaje da bude odbrambeni savez i pretvara se u globalni napadački savez.
2001 – Iako je štošta u vezi sa terorističkim napadima 11. septembra i rušenjem zgrade Svetskog trgovinskog centra 7 ostalo sporno i nedovoljno razjašnjeno, američka imperija ipak najavljuje takozvani „rat protiv terorizma“ i bez mandata UN 7. oktobra napada Avganistan. U tom protivzakonitom ratu kasnije su sudelovale i druge članice NATO-a, između ostalih i Francuska, Velika Britanija i Nemačka. Savet bezbednosti UN nije zaštitio Avganistan.
2003 – SAD i Velika Britanija 19. marta bez mandata Saveta bezbednosti UN započinju protivzakonit rat protiv Iraka. Američki predsednik Džordž Buš mlađi i britanski premijer Toni Bler taj rat predstavljaju kao borbu protiv režima koji poseduje oružje za masovno uništenje, za šta se kasnije ispostavilo da je laž. Irački diktator Sadam Husein je obešen. Deo iračke vojske se kasnije priključuje terorističkoj miliciji Islamskoj državi (ID) i u delovima Sirije i Iraka proglašava kalifat. Savet bezbednosti UN nije zaštitio Irak.
2011 – NATO, predvođen Sjedinjenim Državama, Francuskom i Velikom Britanijom, 19. marta bombardovanjem otpočinje napad na Libiju. Libijski predsednik Muamer Gadafi ubijen je u toku tog rata. NATO se poziva na Rezoluciju 1973 Saveta bezbednosti UN, iako ta rezolucija dozvoljava samo uspostavljanje „zone zabrane letenja“, a ne smenu režima, pa je zato i ovaj rat protivzakonit.
2011 – Zalivske monarhije Katar i Saudijska Arabija, u saradnji sa članicama NATO-a Francuskom, Velikom Britanijom i SAD, pokušavaju u Siriji da svrgnu sirijskog predsednika Bašara el Asada. Protivzakonit napadački rat započinje potpirivanjem nereda 11. marta u gradu Dari. Napadači potpomažu džihadiste i kasnije bombarduju Siriju pod zastavom borbe protiv terorizma. Podmuklo tajno ratovanje izaziva haos u celoj Siriji. Savet bezbednosti UN nije zaštitio Siriju.
2014 – U Ukrajini 20. februara SAD operacijama tajnog ratovanja – protivzakonitim pučem – uspevaju da svrgnu predsednika Viktora Janukoviča. Rusija potom bez mandata UN, dakle protivzakonito, vojnim sredstvima zauzima poluostrvo Krim. Većina stanovništva Krima 16. marta glasa za istupanje iz Ukrajine i pripajanje Rusiji, i to se odmah i događa. Na istoku Ukrajine izbija građanski rat. Savet bezbednosti UN nije zaštitio Ukrajinu.
2015 – Saudijska Arabija 25. marta napada Jemen bez mandata UN, ali uz podršku članica NATO-a Francuske, Velike Britanije i SAD. Savet bezbednosti UN nije zaštitio Jemen.
2015 – Nemačka je 4. decembra u Saveznoj skupštini izglasala da će sudelovati u ratu u Siriji i obrazložila to tvrdnjom da je reč o intervenciji u službi „borbe protiv terorizma“. Kancelarka Angela Merkel zahteva svrgavanje Asada. SAD, Velika Britanija i Francuska bombarduju Siriju bez mandata Saveta bezbednosti UN – a to je još jedan protivzakonit napadački rat koji vodi NATO.
